Instrumenti na motornim vozilima

Instrumenti u motornim vozilima služe za praćenje rada motora, funkcionisanja sistema i uslova vožnje. Oni vozaču pružaju neophodne informacije kako bi vozilo bilo sigurno, pouzdano i efikasno.

Podela instrumenata

1. Osnovni instrumenti

• Brzinomer – pokazuje brzinu kretanja vozila.
• Obrtomer – meri broj obrtaja radilice motora u minuti.
• Brojač kilometara (odometar) – prikazuje ukupnu i pređenu kilometražu.

2. Instrumenti za kontrolu rada motora

• Pokazivač temperature rashladne tečnosti – upozorava na pregrevanje motora.
• Manometar ulja ili kontrolna lampica – prati pritisak ulja u podmazivanju.
• Pokazivač nivoa goriva – informiše o količini goriva u rezervoaru.
• Ampermetar ili voltmetar – pokazuje punjenje i stanje akumulatora.

3. Instrumenti za bezbednost i udobnost

• Pokazivač pritiska vazduha (kod pneumatskih kočnica).
• Pokazivač pritiska u gumama (kod modernijih vozila).
• Pokazivač temperature ulja u motoru ili menjaču.
• Pokazivači spoljne temperature i klime u kabini.

4. Kontrolne lampice

Kontrolne lampice omogućavaju brzo uočavanje stanja sistema i podeljene su po bojama:

• Crvene lampice – upozorenja na ozbiljne kvarove (ulje, kočnice, temperatura).
• Žute lampice – ukazuju na potrebu provere (gorivo, ABS, servis).
• Zelene i plave lampice – signalne lampice za uključene uređaje (smerokazi, svetla).

Značaj instrumenata

Redovno praćenje instrumenata omogućava vozaču da pravovremeno reaguje, spreči kvarove i održi vozilo u ispravnom stanju. Ignorisanje upozoravajućih signala može dovesti do ozbiljnih oštećenja motora ili sistema vozila.

Zaključak

Instrumenti na motornim vozilima predstavljaju vezu između vozača i vozila. Oni omogućavaju sigurno upravljanje, kontrolu rada motora i sistema, kao i pravovremeno uočavanje nepravilnosti. Zbog toga vozač mora poznavati sve instrumente i njihovo značenje.

Potrebа merenja u motornim vozilima

Da bi motorno vozilo radilo u optimalnom režimu, neophodno je meriti određene veličine kao što su snaga, broj obrtaja, brzina, temperatura i druge. Merenje je od velikog značaja i u dijagnostici, jer omogućava otkrivanje nepravilnosti u radu motora i sistema vozila.

Merni instrumenti

Merni instrumenti su uređaji za merenјe određene fizičke veličine i prikazivanje izmerene vrednosti. U motornim vozilima razlikujemo:

• Merni instrumenti za neelektrična merenja – zasnivaju se na fizičkim ili fizičko-hemijskim zakonima, pri čemu se merena veličina direktno prikazuje.
• Merni instrumenti za električna merenja neelektričnih veličina – veličina se pretvara u električni signal pomoću davača (senzora), pa se dalje meri.
  Primer: kod davača sa vrelom žicom protok vazduha hladi zagrejanu žicu. Promena električne struje proporcionalna je protoku.

Napomena: Treba razlikovati merenјe od kontrolisanja – merenjem dobijamo tačnu vrednost, a kontrolisanjem proveravamo da li je veličina u dozvoljenim granicama.

Primeri instrumenata za neelektrična merenja

1. Manometar – meri pritisak gasova ili tečnosti na osnovu hidrostatičkih i Bernulijevih zakona. Primer: proveravanje pritiska ulja u motoru pomoću manometra.
2. Termometar – meri temperaturu pomoću širenja tečnosti (živa, alkohol) ili gasa. Primer: praćenje temperature rashladne tečnosti.
3. Barometar – meri atmosferski pritisak koristeći hidrostatički zakon. Primer: koristi se u laboratorijama, ali i u nekim motorima za regulaciju smeše.
4. Higrometar – meri vlažnost vazduha na osnovu promene dužine materijala (vuna, papir). Primer: kontrola uslova u komorama za ispitivanje motora.
5. Areometar (svedok) – meri gustinu tečnosti primenom Arhimedovog zakona. Primer: određivanje gustine elektrolita u akumulatoru.
6. Luptač – meri visinu nivoa tečnosti u rezervoaru koristeći hidrostatički pritisak. Primer: merenje nivoa goriva u starijim konstrukcijama rezervoara.

Merni i kontrolni instrumenti u održavanju vozila

U dijagnostici motornih vozila često se koriste i električni merni instrumenti.

• Ampermetar – meri jačinu struje u kolu. Primer: prilikom dijagnostike problema sa akumulatorom proverava se da li on isporučuje dovoljnu struju pri startovanju vozila.
• Voltmetar – meri napon. Primer: tokom rutinske provere električnog sistema meri se napon punjenja akumulatora. Ako je napon nizak, ukazuje na kvar alternatora ili instalacije.

Na ovaj način merni i kontrolni instrumenti pomažu mehaničarima da brzo i tačno utvrde stanje sistema i preduzmu odgovarajuće mere za održavanje ili popravku.

Karakteristike instrumenata

Kada govorimo o karakteristikama instrumenata u motornim vozilima, najčešće se ističu osetljivost, tačnost i preciznost. Razumevanje ovih osobina je ključno jer one direktno utiču na performanse, bezbednost i pouzdanost vozila.

Osetljivost

Osetljivost instrumenta pokazuje njegovu sposobnost da detektuje male promene u merenim veličinama. Na primer, dinamometar sa visokom osetljivošću može registrovati i najmanje promene u snazi motora. To omogućava brže i preciznije otkrivanje kvarova ili odstupanja u radu motora.

Tačnost

Tačnost pokazuje koliko je izmerena vrednost bliska stvarnoj vrednosti. U praksi, tačnost direktno utiče na sigurnost u vožnji. Na primer, ako instrument za merenje pritiska u pneumaticima nije tačan, vozač može voziti sa prenapumpanim ili nedovoljno napumpanim gumama. To dovodi do smanjenja kontrole nad vozilom i povećava rizik od nesreće.

Preciznost

Preciznost se odnosi na ponovljivost rezultata, tj. koliko puta instrument daje iste rezultate kada meri istu veličinu. Na primer, instrument za podešavanje parametara motora sa niskom preciznošću može dovesti do pogrešnih podešavanja, povećane potrošnje goriva i većih emisija izduvnih gasova.

Baždarenje instrumenata

Da bi instrumenti zadržali svoju tačnost i pouzdanost, neophodno je njihovo baždarenje. Baždarenje predstavlja upoređivanje pokazivanja instrumenta sa pokazivanjem tačnog (kontrolnog) instrumenta. Na ovaj način se proverava ispravnost i pouzdanost u radu.

Osnovne komponente mernih uređaja

Svaki merni uređaj u vozilu sadrži sledeće osnovne delove:

• Davač – prima fizičku veličinu (npr. temperaturu, pritisak) i pretvara je u električni signal.
• Prenosni sistem – prenosi merni signal, a često uključuje i pojačivač koji omogućava jasnije očitavanje.
• Pokazivač – deo sistema koji prikazuje vrednost merene veličine vozaču ili tehničaru.

Potrebni instrumenti za utvrđivanje neispravnosti

Merni uređaji u motornim vozilima sastoje se od tri osnovne komponente:

• Davač – prima fizičku veličinu (npr. pritisak, temperaturu) i pretvara je u električni signal.
• Prenosni sistem – prenosi merni signal, a često sadrži i pojačivač za jače i pouzdanije očitavanje.
• Pokazivač – prikazuje vrednost merene veličine vozaču ili tehničaru.

Instrumenti koji se koriste na motornim vozilima i za njihovo opsluživanje

1. Instrumenti u vozilu (unutrašnja oprema)

Ovi instrumenti su ugrađeni u samo vozilo i obezbeđuju vozaču informacije o stanju vozila i njegovim performansama:

• Brzinomer – meri brzinu kretanja vozila; ključan za bezbednu vožnju i poštovanje propisa.
• Obrtomer (tahometar) – prikazuje broj obrtaja motora u minuti (RPM); pomaže pri pravovremenoj promeni brzina.
• Termometar za motor – meri temperaturu rashladne tečnosti; signalizira pregrevanje motora.
• Merač goriva – pokazuje količinu goriva u rezervoaru; pomaže vozaču da planira vožnju.
• Voltmetar – meri napon električnog sistema; otkriva probleme sa akumulatorom ili alternatorom.
• Merač pritiska u gumama – pokazuje pritisak u pneumaticima; važan za sigurnost i trajnost guma.
• Indikator potrošnje goriva – prikazuje trenutnu potrošnju; omogućava ekonomičniju vožnju.
• GPS navigacija – pruža informacije o putu i smeru vožnje.

Indikatori upozorenja

Lampice upozorenja su vitalne za sigurnost vozila. Kada se upale, vozač mora odmah reagovati:

• Lampica za motor – signalizira kvar; potrebno je hitno proveriti motor.
• Lampica za pritisak ulja – ukazuje na nizak pritisak ulja; vožnju treba odmah zaustaviti.
• Lampica za kočnice – može značiti neispravnost kočionog sistema.
• Lampica za pritisak guma – upozorava na nizak pritisak u pneumaticima.
• Lampica za akumulator – pokazuje problem sa punjenjem ili samim akumulatorom.
• Lampica za temperaturu motora – upozorava na pregrevanje motora.

2. Instrumenti za opsluživanje vozila (alat i oprema)

Ovi instrumenti se koriste u servisima ili radionicama za održavanje i popravku vozila:

• Dijagnostički skeneri – povezuju se na ECU vozila i otkrivaju greške.
• Ključevi – različite vrste (okasti, viljuškasti, nasadni, moment-ključevi) za montažu i demontažu.
• Podizači (dizalice) – koriste se za podizanje vozila prilikom zamene guma i servisa.
• Balansirke – uređaji za balansiranje točkova.
• Pneumatski pištolji – za brzo otpuštanje/zatezanje zavrtnjeva.
• Setovi za popravku – klješta, odvijači, alati za podešavanje ventila, filtere i dr.
• Tester za akumulatore – proverava kapacitet i stanje baterije.
• Kompreseometri – mere kompresiju u cilindrima motora.
• Tester za kočnice – proverava pritisak i stanje kočionog sistema.
• Multimetri – za električna merenja napona, otpora i struje.
• Uređaji za punjenje klime – održavaju i dopunjuju klima uređaje.

3. Instrumenti za sigurnost i praćenje

Ovi uređaji povećavaju bezbednost i olakšavaju vožnju:

• Alarmni sistemi – štite vozilo od krađe.
• Senzori za parkiranje – pomažu pri manevrisanju.
• Kamere za vožnju unazad – omogućavaju bolju preglednost pri parkiranju.
• Senzori pritiska u gumama (TPMS) – automatski upozoravaju na pad pritiska.
• Dashcam – kamera koja beleži vožnju radi sigurnosti i dokaza u slučaju nesreće.

Svaka od navedenih grupa instrumenata ima ključnu ulogu u održavanju bezbednosti, funkcionalnosti i efikasnosti motornih vozila.

Da li su unutrašnji instrumenti obavezno davači (senzori)?

Većina instrumenata unutar vozila (brzinomer, tahometar, termometar motora, voltmetar, ampermetar) ne funkcioniše samostalno, već koriste senzore za prikupljanje podataka.

Senzori

Senzori su uređaji koji detektuju fizičke promene i pretvaraju ih u električne signale koje instrumenti mogu obraditi i prikazati vozaču.

• Brzinomer – koristi senzor brzine koji meri rotaciju točka ili brzinu kretanja vozila.
• Termometar motora – koristi senzor temperature rashladne tečnosti da detektuje pregrevanje.
• Senzor nivoa goriva – meri položaj plovka u rezervoaru i pretvara ga u signal.

Instrumenti

Instrumenti su pokazivači koji prikazuju podatke prikupljene od senzora, najčešće u analognom (kazaljka) ili digitalnom obliku.

• Tahometar – prikazuje broj obrtaja motora na osnovu signala dobijenih od senzora obrtaja.
• Merač goriva – pokazuje količinu goriva u rezervoaru prema očitavanju senzora nivoa.
• Voltmetar – prikazuje napon akumulatora na osnovu električnih merenja.

Dakle, može se reći da senzori imaju ključnu ulogu u funkcionisanju instrumenata: oni prikupljaju podatke, a instrumenti ih vizuelno prikazuju vozaču. U svakodnevnom govoru instrumenti se retko nazivaju senzorima, ali tehnički gledano – senzori su njihova osnovna komponenta.

Instrumenti za opsluživanje vozila

Dijagnostički skeneri

Dijagnostički skeneri predstavljaju ključne alate savremenog održavanja vozila. Oni omogućavaju brzu i preciznu identifikaciju problema u elektronskim sistemima automobila. Skener se povezuje sa OBD-II (On-Board Diagnostics) portom vozila, čime se dobija pristup podacima iz različitih senzora i kontrolnih jedinica.

• Funkcija: očitavanje kodova grešaka, praćenje performansi motora, pregled sistema kao što su kočnice, vazdušni jastuci i drugi sigurnosni sistemi.

Prednosti primene:

• Brza identifikacija problema: značajno kraće vreme u odnosu na tradicionalne metode dijagnostike.
• Preciznost: omogućava uvid u detaljno stanje komponenti i olakšava rešavanje složenih kvarova.
• Povezivost: moderni skeneri se mogu povezati sa mobilnim aplikacijama za praćenje stanja vozila u realnom vremenu.

Primer upotrebe: Vlasnik automobila može povezati skener sa OBD-II portom, uključiti motor i očitati kod greške P0301 – što označava nepravilan rad cilindra 1. Na osnovu toga, mehaničar može odmah proveriti svećicu ili bobinu tog cilindra.

Praktični alati

Pored dijagnostičkih skenera, za svako domaće održavanje vozila potrebni su i osnovni alati: ključevi, podizne dizalice, odvijači i moment ključevi.

Saveti za pravilnu upotrebu:

• Pre upotrebe dijagnostičkog skenera, proveriti kompatibilnost sa vozilom i uvek zapisati kodove grešaka za dalju analizu.
• Koristiti moment ključ pri zatezanju vijaka na točkovima, kako bi se izbegla oštećenja navoja i neujednačen pritisak.

Primer upotrebe: Prilikom zamene točka, običnim ključem se odvrću šrafovi, dok se pri ponovnom montiranju koristi moment ključ podešen prema fabričkim specifikacijama (npr. 110 Nm).

Instrumenti za sigurnost i praćenje

Ova grupa instrumenata ima zadatak da unapredi bezbednost vozača i putnika tokom vožnje.

• Senzori pritiska u gumama (TPMS): upozoravaju vozača na nepravilan pritisak u gumama, što sprečava provale i povećava stabilnost vozila.
• Sistemi za nadzor stabilnosti (ESP/ESC): detektuju proklizavanje i automatski aktiviraju kočnice na određenim točkovima radi vraćanja kontrole nad vozilom.
• Senzori za bezbednost: upozoravaju na prepreke ispred ili iza vozila (radari i ultrazvučni senzori), pomažući vozaču da izbegne sudar.

Primer iz prakse: Na putu prekrivenom snegom, vozilo počinje da zanosi u krivini. ESP sistem prepoznaje gubitak stabilnosti i aktivira kočnice na pojedinim točkovima, vraćajući automobil u pravac i sprečavajući proklizavanje.

Neki od instrumenata koji se upotrebljavaju pri merenju na motornim vozilima:

• Akcelometar: Instrument za kontrolu kočnog sistema ili za merenje ubrzanja (ili usporenja). Primer: pri testiranju kočnica, akcelometar može pokazati koliko vozilo usporava po sekundi.
• Ampermetar: Merni instrument koji prikazuje jačinu električne struje u amperima. Primer: koristi se za proveru alternatora ili električnih kola vozila.
• Areometar: Instrument za merenje gustine elektrolita u akumulatoru. Primer: gustina manja od preporučene može ukazivati na slab akumulator.
• Vaga: Koristi se za merenje mase vozila ili komponenti, što može biti važno kod testiranja opterećenja ili balansiranja vozila.
• Voltmetar: Instrument za merenje električnog napona. Primer: proverava napon akumulatora ili napajanja sistema vozila.
• Dinamometar: Instrument za merenje obrtnog momenta motora ili drugih rotacionih delova. Primer: merenje snage motora na test klupi.
• Instrument za analizu izduvnih gasova: Meri HC, CO, CO2, O2 i koeficijent viška vazduha (λ). Primer: omogućava proveru da li motor sagoreva gorivo efikasno i da li zadovoljava norme emisije.
• Instrument za ispitivanje kompresije: Merenje stepena kompresije u cilindrima. Nejednaka kompresija izaziva nemiran rad motora. Ispitivanje se vrši preko otvora za svećice. Primer: niska kompresija može ukazivati na istrošene klipne prstenove ili loše ventile.
• Instrument za ispitivanje i podešavanje električnih uređaja: Koristi se za proveru i kalibraciju svetala, senzora, paljenja i drugih električnih sistema vozila.
• Uređaj za ispitivanje vakuuma: Ubacuje se u usisnu granu motora. Što je očitana vrednost niža, veća je potrošnja goriva. Može pokazati propuštanje vakuuma, nisku kompresiju, kasno paljenje, začepljen izduvni sistem, zaglavljene ventile ili istrošene vođice.
• Merna viljuška: Instrument za određivanje stepena punjenja akumulatora. Primer: pokazuje da li akumulator održava odgovarajući napon pod opterećenjem.
• Merna letva: Instrument koji meri usmerenost upravljačkih točkova. Primer: koristi se prilikom poravnavanja kotača (wheel alignment).

Bezkontaktni termometri

Bezkontaktni termometar

Laserski bezkontaktni termometar (infracrveni termometri)

Ovi termometri koriste laserski zrak koji se usmeri na površinu čija se temperatura meri. Senzor detektuje infracrveno zračenje koje telo emituje i na osnovu toga prikazuje temperaturu.

Opseg merenja: -20°C do 500°C

Prednosti:

• Merenje temperature bez direktnog kontakta sa objektom.
• Brzo i precizno očitavanje.
• Koristi se za teško dostupne ili opasne površine.

Primeri upotrebe:

• Merenje temperature motora ili izduvnih sistema bez demontaže.
• Provera radijatora, klima uređaja i sistema grejanja.
• Industrijska primena – merenje temperature mašina i površina u pokretu.

Merenje ugaone brzine pomoću tahometra

Glavni element magnetskih tahometara je indukcioni pretvarač. Elektromehanički tahometri u svojim mernim kolima sadrže elektromehaničke pretvarače (tahometarske generatore, tahometre sa brojanjem impulsa).

Tahogenerator

Tahogenerator je uređaj koji se koristi za merenje brzine rotacije (obrtaja). Često se primenjuje u industrijskim procesima, na motorima i u vozilima. Njegov zadatak je da pretvori mehaničko kretanje u električni signal proporcionalan brzini rotacije.

Princip rada tahogeneratora

Tahogeneratori se dele na dva glavna tipa: elektromehaničke i električne. Oba koriste sličan princip, ali se razlikuju u načinu konverzije obrtaja u električni signal.

1. Elektromehanički tahogenerator

• Osnovna konstrukcija: sastoji se od rotora (magneta ili metalnog diska) i statora (namotaja). Kada se rotor okreće, menja se magnetno polje i u namotaju se indukuje napon.
• Indukcija napona: prema Faradejevom zakonu elektromagnetne indukcije, promena magnetnog polja stvara napon proporcionalan brzini rotacije.
• Izlazni signal: što je brzina rotacije veća, veći je i dobijeni napon.

2. Električni tahogenerator

• DC (jednosmerni): koristi komutator i četkice. Rotor sa namotajem u magnetnom polju stvara jednosmerni napon koji se može direktno meriti.
• AC (naizmenični): koristi indukciju i daje naizmenični napon. Češći je u aplikacijama gde se zahteva veća preciznost.

3. Primena tahogeneratora

• Merenje brzine: izlazni signal se povezuje sa pokazivačima ili kontrolnim uređajima.
• Kontrola: u automatizovanim sistemima koristi se kao povratna informacija za regulaciju brzine motora.

Prednosti i nedostaci

Prednosti:

• Preciznost merenja
• Jednostavna instalacija
• Brza reakcija u sistemima kontrole

Nedostaci:

• Osetljivost na elektromagnetne smetnje
• Trošenje četkica i komutatora
• Ograničenja u maksimalnoj brzini rotacije

Tahometri i tahogeneratori u motornim vozilima

Tahometri:

• Mere obrtaje motora (RPM) i prikazuju ih vozaču na instrument tabli.
• Postoje analogni (sa kazaljkom) i digitalni (LCD/LED) tahometri.
• Pomažu vozaču da optimalno menja brzine i izbegne preopterećenje motora.

Tahogeneratori:

• Koriste se u nekim vozilima, naročito električnim i hibridnim, za praćenje brzine elektromotora ili generatora.
• Služe kao povratna informacija u sistemima automatske regulacije.

Zaključak

Tahometri su standardni instrumenti u vozilima, dok se tahogeneratori češće koriste u specijalizovanim aplikacijama i naprednim sistemima. Oba uređaja omogućavaju precizno praćenje i upravljanje radom motora.

Primer iz prakse

Kada vozač automobila ubrzava, kazaljka tahometra pokazuje povećanje broja obrtaja motora. U isto vreme, u električnom vozilu, tahogenerator može da pošalje signal kontroleru koji automatski reguliše snagu isporučenu elektromotoru, čime se postiže optimalna potrošnja energije.

Stroboskopski tahometri

Stroboskopski tahometri rade na principu stroboskopskog efekta, tj. opažanja rotirajućeg predmeta koji, pod određenom frekvencijom osvetljavanja, izgleda kao da miruje ili se sporo okreće. Na taj način moguće je izmeriti brzinu rotacije bez direktnog fizičkog kontakta.

Podela prema primeni

• Stacionarni tahometri: trajno su postavljeni na osovinu objekta i koriste se za stalno praćenje brzine rotacije.
• Prenosivi (ručni) tahometri: privremeno se priključuju na osovinu i koriste za povremena merenja ili u servisnim uslovima.

Podela prema metodi merenja

• Kontaktni tahometri: zahtevaju direktan dodir sa osovinom ili rotirajućim delom kako bi se izvršilo merenje.
• Bezkontaktni tahometri: koriste optičke ili stroboskopske metode i omogućavaju merenje bez fizičkog kontakta sa rotirajućim objektom.

Primer iz prakse

Serviser može koristiti prenosivi stroboskopski tahometar da proveri broj obrtaja ventilatora bez zaustavljanja mašine. Kada frekvencija svetlosnih bljeskova odgovara brzini rotacije, lopatice ventilatora izgledaju nepomično, a broj bljeskova pokazuje tačne obrtaje.

Areometar – instrument za kontrolu gustine elektrolita i goriva

Areometar je instrument koji se koristi za merenje gustine tečnosti, najčešće goriva ili elektrolita u akumulatorima. Gustina je važan pokazatelj kvaliteta i hemijskog sastava tečnosti.

Konstrukcija i princip rada

Areometar je izrađen od providnog bezbojnog stakla i funkcioniše po principu Arhimedovog zakona – telo uronjeno u tečnost istiskuje količinu tečnosti jednake svojoj težini. Kada se areometar potopi u tečnost:

• on tone do određene dubine,
• na užem delu se nalazi skala,
• na skali se očitava podeok koji se poklapa sa nivoom tečnosti, što predstavlja gustinu fluida pri određenoj temperaturi (standardno 15°C).

Merni opseg

Merni opseg areometra zavisi od vrste tečnosti za koju je namenjen. Na primer, areometar za Eurodizel ima opseg od 0.800 g/cm³ do 0.850 g/cm³.

Propisi i ispitivanja

• Areometar ne podleže tipskom ispitivanju niti redovnom overavanju.
• Uz instrument se dobija Uverenje o overavanju sa podacima o serijskom broju, godini proizvodnje i proizvođaču.
• Areometar mora ispunjavati metrološke uslove propisane pravilnikom o areometrima.

Primer iz prakse

Serviser proverava stanje akumulatora pomoću areometra. Uzimajući uzorak elektrolita, očitava gustinu. Ako je gustina ispod propisanih vrednosti, to ukazuje na pražnjenje akumulatora ili potrebu za održavanjem.

Uređaj za ispitivanje vakuuma

Pod pojmom vakuum podrazumevaju se apsolutni pritisci gasovitih medijuma manji od 1 bara. Teoretski, vakuum se kreće od 0 Pa (apsolutni vakuum) do 1 bar (atmosferski pritisak). U savremenim vozilima, gde se sve više vodi računa o ekonomičnosti i potrošnji goriva, uređaj za merenje vakuuma predstavlja dragocen instrument u dijagnostici.

Osnovna funkcija

Uređaj za ispitivanje vakuuma pokazuje koliki vakuum vlada u usisnoj grani dok motor radi. Vrednosti se izražavaju u:

• mm Hg (milimetri živinog stuba), ili
• barima, u skladu sa Zakonom o mernim jedinicama.

Normalne vrednosti u radu motora su između 380 i 500 mm Hg (0,50–0,66 bara).

Priprema i povezivanje

1. Zagrejan motor dovesti do radne temperature.
2. Skinuti kućište filtera za vazduh i podesiti obrtaje motora nešto iznad praznog hoda.
3. Priključiti uređaj za merenje vakuuma na usisnu granu motora (mesto priključka zavisi od tipa vozila).
4. Odvojeno vakuumsko crevo obavezno zatvoriti da ne bi došlo do propuštanja i netačnih merenja.
5. Posmatrati kazaljku dok motor radi – stabilna vrednost pokazuje ispravan rad.

Sastav uređaja

• Manometar (vakuummetar) – meri negativni pritisak.
• Creva i priključci – služe za spajanje na usisni kolektor, vakuumsku pumpu ili servo kočnicu.

Proces merenja

• Priključivanje: uređaj se spaja na deo vakuumskog sistema koji se testira.
• Pokretanje: motor ili vakuumska pumpa pokreću sistem.
• Očitavanje: standardne vrednosti kod većine vozila kreću se između 18 i 22 inča žive (inHg) pri normalnom radu.
• Analiza: odstupanja ukazuju na curenje, slabu pumpu, problem sa servo kočnicom ili blokadu linija.

Praktična primena

• Kočioni servo uređaj: proverava se da li ima dovoljan vakuum za pravilno funkcionisanje kočnica.
• Vakuumske pumpe: posebno kod dizel motora, proverava se da li pumpa stvara dovoljan vakuum.
• Usisni kolektor: merenjem se mogu otkriti curenja, neispravne zaptivke ili problemi sa smešom goriva i vazduha.

Koristi se u dijagnostici

• Problema u vakuumskim sistemima (curenje, blokade).
• Neispravnosti kočionog servo uređaja.
• Slabih performansi vakuumske pumpe.
• Stanja usisnih i izduvnih ventila, klipnih prstenova i zaptivki glave motora.

Primer iz prakse

Ako vozač primeti da je kočnica „tvrda“ i da servo ne pomaže dovoljno, serviser spaja uređaj za ispitivanje vakuuma na usisni kolektor. Ako kazaljka pokazuje niži podpritisak od očekivanog, to ukazuje na neispravnu vakuumsku pumpu ili curenje u sistemu, što omogućava brzu dijagnostiku i popravku.