Kontrola i održavanje sistema za oslanjanje

Sistem za oslanjanje omogućava elastičnu vezu između točkova i karoserije, ublažava udare i vibracije i doprinosi stabilnosti vozila. Da bi pouzdano obavljao ove zadatke, potrebno je redovno kontrolisati stanje njegovih delova i pravovremeno otklanjati uočene nedostatke.

Održavanje sistema za oslanjanje obuhvata pregled opruga, amortizera, ramena i viljušaka, kuglastih zglobova, gumenih čaura, stabilizatora, pričvrsnih elemenata i drugih delova, u zavisnosti od konstrukcije vozila. Posebnu pažnju treba posvetiti promenama u ponašanju vozila, neuobičajenim zvukovima i tragovima oštećenja.

Osnovni cilj kontrole i održavanja jeste da se očuvaju bezbednost, stabilnost, upravljivost i udobnost vozila.

1. Ciljevi lekcije

Posle ove lekcije učenik treba da može da:

• objasni značaj redovne kontrole sistema za oslanjanje;
• navede osnovne delove koji se proveravaju;
• prepozna tipične znake mogućih neispravnosti opruga, amortizera i stabilizatora;
• objasni ulogu gumenih čaura, kuglastih zglobova i pričvrsnih elemenata;
• poveže određene simptome sa mogućim uzrocima kvara;
• opiše osnovni redosled vizuelne kontrole;
• objasni kada je potrebna kontrola geometrije trapa;
• navede osnovne mere bezbednosti pri pregledu i održavanju oslanjanja;
• razlikuje kontrolu, dijagnostiku, održavanje i popravku.

2. Zašto je važno održavanje sistema za oslanjanje?

Tokom eksploatacije vozila delovi oslanjanja izloženi su udarima, vibracijama, promenama opterećenja, vlazi, prašini, soli sa puteva i temperaturnim promenama. Zbog toga može doći do habanja zglobova i čaura, oštećenja zaštitnih manžetni, korozije, zamora materijala ili gubitka funkcionalnosti amortizera.

Neispravnost jednog dela može uticati na rad ostalih elemenata. Na primer, istrošena gumena čaura može omogućiti neželjeno pomeranje ramena, dok oštećen amortizer može nedovoljno da prigušuje oscilacije točka i karoserije.

Nepravilno stanje oslanjanja može doprineti:

• slabijoj kontroli kretanja točkova;
• nepredvidivijem ponašanju vozila pri promeni pravca;
• nepovoljnom održavanju kontakta pneumatika sa kolovozom;
• neravnomernom trošenju pneumatika;
• pojavi udaraca, lupanja i vibracija;
• ubrzanom habanju drugih delova oslanjanja i upravljanja.

Redovna kontrola pomaže da se nepravilnosti uoče pre nego što dovedu do većeg oštećenja. Međutim, tačan interval pregleda i zamene delova određuje se prema uputstvu proizvođača vozila, uslovima eksploatacije i rezultatima pregleda.

3. Osnovni delovi sistema koji se kontrolišu

Deo sistema	Šta se proverava	Moguće posledice neispravnosti
Opruge	Pukotine, lomovi, korozija, nepravilno naleganje i vidljive deformacije.	Promena visine vozila, smanjen hod oslanjanja i nepovoljan rad drugih delova.
Amortizeri	Vidljiva oštećenja, tragovi curenja, stanje zaštitnih delova i pričvršćenja.	Nedovoljno prigušenje oscilacija i slabija kontrola kretanja točka.
Ramena i viljuške	Pukotine, deformacije, korozija i stanje mesta pričvršćivanja.	Promena putanje i položaja točka.
Kuglasti zglobovi	Stanje zaštitnih manžetni, pričvršćenja i zazora prema propisanom postupku.	Neželjeno pomeranje delova i narušavanje vođenja točka.
Gumene čaure	Pukotine, odvajanje gume, deformacije i prekomerno pomeranje.	Lupanje, promena položaja ramena i promena geometrije pod opterećenjem.
Stabilizator i njegove poluge	Stanje šipke, gumenih čaura, zglobova, poluga i pričvršćenja.	Lupkanje, zazori i smanjena funkcionalnost stabilizatora.
Ležajevi točkova	Stanje, buka i zazor prema predviđenom postupku kontrole.	Buka, vibracije i mogućnost promene položaja točka.
Pričvrsni elementi	Oštećenja, nedostatak elemenata, korozija i pravilnost pričvršćenja.	Neželjeno pomeranje ili odvajanje delova.

Navedeni delovi nisu svi prisutni u svakom sistemu oslanjanja. Njihov raspored i način kontrole zavise od konstrukcije konkretnog vozila.

4. Vizuelna kontrola sistema za oslanjanje

Vizuelni pregled je važan deo održavanja jer može da otkrije vidljiva oštećenja, curenje tečnosti, koroziju, nedostajuće pričvrsne elemente i druge nepravilnosti.

4.1. Šta se može uočiti vizuelnim pregledom?

• puknuta ili deformisana opruga;
• vidljiva oštećenja amortizera i njegovih zaštitnih delova;
• tragovi curenja ulja na amortizeru;
• oštećene ili odvojene gumene čaure;
• pocepane zaštitne manžetne kuglastih zglobova;
• deformisana ramena, poluge ili nosači;
• nedostajući, oštećeni ili nepravilno postavljeni pričvrsni elementi;
• izražena korozija, naročito na delovima koji nose opterećenje ili na njihovim mestima pričvršćivanja;
• tragovi dodirivanja između delova koji ne bi trebalo da budu u međusobnom kontaktu.

Važno: vizuelni pregled ne otkriva sve neispravnosti. Amortizer može imati oslabljene karakteristike prigušenja iako ne pokazuje očigledne tragove curenja, a istrošenost zgloba može zahtevati propisano ispitivanje.

5. Kontrola opruga

Opruge prihvataju deo energije udara i omogućavaju relativno pomeranje točkova u odnosu na karoseriju. Njihovo oštećenje može da promeni visinu vozila, raspodelu opterećenja i raspoloživi hod oslanjanja.

Znaci mogućih neispravnosti

• vidljiv lom ili pukotina;
• izražena korozija ili oštećenje površine;
• nepravilno naleganje opruge u ležište;
• neobično mala visina jednog ugla vozila;
• neuobičajeni zvukovi tokom sabijanja ili istezanja oslanjanja.

Ako je jedan deo vozila niži od ostalih, uzrok ne mora biti isključivo opruga. Mogući su i drugi uzroci, poput nepravilnog opterećenja, oštećenja nosača ili problema sa drugim elementima oslanjanja.

Oštećena opruga mora se proceniti i zameniti prema servisnim uputstvima. Ne treba je improvizovano popravljati, grejati ili oblikovati jer se time mogu promeniti njena mehanička svojstva.

6. Kontrola amortizera

Amortizer prigušuje oscilacije opruge i kontroliše brzinu relativnog kretanja delova oslanjanja. Njegovo stanje važno je za stabilnost vozila, kontrolu točkova i udobnost putnika.

6.1. Znaci mogućih neispravnosti

• curenje ulja koje ukazuje na mogući problem sa zaptivanjem;
• oštećenje kućišta, klipnjače, nosača ili zaštitnih elemenata;
• ponovljeno ljuljanje karoserije nakon prelaska preko neravnine;
• lupanje ili drugi neuobičajeni zvukovi;
• promenjeno ponašanje vozila pri kočenju, skretanju ili prelasku preko neravnina;
• neuobičajeno trošenje pneumatika.

Nijedan od navedenih simptoma sam po sebi nije konačan dokaz kvara amortizera. Na primer, lupanje mogu izazvati i istrošeni zglobovi, čaure, nosači ili poluge stabilizatora.

6.2. Kako se proverava stanje amortizera?

Kontrola može da obuhvati vizuelni pregled, ispitivanje rada oslanjanja i odgovarajuće servisno ispitivanje. Način provere zavisi od tipa amortizera i zahteva proizvođača vozila.

Jednostavno pritiskanje karoserije rukama može da pruži samo ograničene informacije. Takva provera nije dovoljna da se pouzdano procene sve karakteristike prigušenja.

Ako se utvrdi da je amortizer neispravan, zamena se obavlja prema servisnom postupku. Amortizeri na istoj osovini često se menjaju u paru, u skladu sa preporukom proizvođača, kako bi njihove karakteristike bile što usklađenije.

7. Kontrola stabilizatora

Stabilizator se uvija kada nastane relativno pomeranje leve i desne strane oslanjanja. Time pruža otpor naginjanju karoserije pri skretanju.

Tokom kontrole treba pregledati:

• stanje stabilizacione šipke;
• gumene čaure kroz koje je šipka oslonjena;
• poluge stabilizatora i njihove zglobove;
• nosače i pričvrsne elemente;
• tragove korozije, pukotina ili mehaničkog oštećenja.

Znaci mogućih neispravnosti

• lupkanje ili zveckanje pri prelasku preko neravnina;
• istrošene ili oštećene gumene čaure;
• zazor u zglobovima poluga stabilizatora;
• oštećeni nosači ili pričvrsni elementi.

Lupkanje ne znači automatski da je neispravan sam stabilizator. Uzrok mogu biti njegove poluge, zglobovi, čaure ili drugi delovi oslanjanja, pa je potrebno obaviti pregled.

8. Kontrola ramena, viljušaka, zglobova i čaura

Ramena i viljuške određuju putanju točka, dok zglobovi omogućavaju potrebno relativno kretanje povezanih delova. Gumene čaure omogućavaju elastično oslanjanje, ublažavaju deo vibracija i ograničavaju neželjeno pomeranje.

Ovi delovi ne smeju imati nedozvoljenu istrošenost, pukotine ili deformacije koje bi mogle ugroziti vođenje točkova.

Šta se proverava?

• da li na ramenima i viljuškama postoje pukotine, deformacije ili veća korozija;
• da li su pričvršćenja neoštećena i sigurna;
• da li kuglasti zglobovi imaju zazor u granicama koje propisuje proizvođač;
• da li su zaštitne manžetne pocepane ili odvojene;
• da li su gumene čaure ispucale, odvojene od metalnog dela ili prekomerno deformisane;
• da li postoji pomeranje ili udaranje koje ne odgovara normalnom radu sklopa.

Provera zazora mora se obaviti prema odgovarajućem postupku. Kod nekih konstrukcija opterećenje opruge i položaj oslanjanja utiču na rezultat kontrole, pa nepravilan način provere može dovesti do pogrešne procene stanja zgloba.

9. Pneumatici kao pokazatelj stanja oslanjanja

Pneumatici su jedini delovi vozila koji ostvaruju neposredan kontakt sa kolovozom. Njihovo stanje može da pruži važne informacije o ponašanju oslanjanja i geometriji točkova.

Pri kontroli treba proveriti:

• pritisak u pneumaticima prema preporuci proizvođača;
• dubinu i ravnomernost istrošenosti gazećeg sloja;
• pukotine, posekotine, ispupčenja i druga vidljiva oštećenja;
• da li se pneumatici na istoj osovini razlikuju u stanju ili karakteristikama na nedozvoljen način.

Neravnomerno trošenje može biti povezano sa nepravilnom geometrijom trapa, ali i sa pritiskom u pneumaticima, načinom vožnje, opterećenjem i drugim faktorima. Zbog toga se uzrok ne može pouzdano utvrditi samo na osnovu izgleda pneumatika.

10. Kontrola geometrije trapa

Geometrija trapa obuhvata uglove i međusobne odnose točkova i upravljačkih osa. Ona može uticati na pravolinijsko kretanje, ponašanje vozila pri skretanju i trošenje pneumatika.

Kontrola geometrije posebno je opravdana kada:

• vozilo vuče u jednu stranu, a pritisak i stanje pneumatika su provereni;
• upravljač nije u odgovarajućem položaju pri pravolinijskoj vožnji;
• pneumatici se troše neravnomerno;
• vozilo je pretrpelo jači udar u rupu ili ivičnjak;
• menjani su delovi koji mogu uticati na geometriju točkova;
• primećena je deformacija nekog dela oslanjanja ili upravljanja.

Pre podešavanja geometrije treba proveriti stanje delova koji je određuju. Podešavanje ne može da otkloni posledice deformisanog ramena, istrošenog zgloba ili drugog mehaničkog oštećenja.

Vrednosti se mere odgovarajućom opremom i porede sa specifikacijama proizvođača. Nije pravilno pretpostaviti da svi uglovi na svakom vozilu moraju biti jednaki nuli.

11. Simptomi i mogući uzroci neispravnosti

Simptom	Mogući uzroci	Šta treba proveriti?
Lupanje preko neravnina	Istrošene čaure, zglobovi, poluge stabilizatora, nosači ili drugi delovi.	Pričvršćenja, zazore i stanje zglobova i čaura.
Vozilo se više puta ljulja posle neravnine	Moguće nedovoljno prigušenje ili drugi problemi oslanjanja.	Stanje amortizera, opruga i ostalih delova oslanjanja.
Vozilo je niže na jednom uglu	Oštećena opruga, nosač ili drugi element; mogući su i uticaji opterećenja.	Visinu vozila pod propisanim uslovima, opruge i njihove oslonce.
Tragovi ulja na amortizeru	Moguće curenje zbog problema sa zaptivanjem.	Stanje amortizera prema servisnom postupku.
Neravnomerno trošenje pneumatika	Geometrija trapa, pritisak, stanje delova oslanjanja ili uslovi eksploatacije.	Pneumatike, pritisak, zazore i geometriju trapa.
Vozilo vuče u stranu	Pritisak ili stanje pneumatika, geometrija, kočnice ili drugi kvarovi.	Pneumatike, kočnice, upravljanje, oslanjanje i geometriju.
Neobična reakcija upravljača na neravninama	Problemi u upravljačkim sponama, zglobovima, čaurama ili geometriji.	Upravljački mehanizam i delove koji vode točkove.
Zveckanje u području stabilizatora	Moguće istrošene poluge, zglobovi, gumene čaure ili nosači.	Stabilizator, njegove veze i susedne delove oslanjanja.

Važno: tabela prikazuje moguće uzroke, a ne sigurnu dijagnozu. Isti simptom mogu izazvati različiti kvarovi. Konačan zaključak donosi se posle odgovarajućeg pregleda i ispitivanja.

12. Osnovni redosled kontrole i održavanja

Kontrola treba da bude sistematična. Najpre se uočavaju simptomi, zatim se pregledaju odgovarajući delovi, a nakon toga se sprovode potrebna ispitivanja i popravke.

1. Prikupljanje podataka: utvrditi kada se javlja zvuk ili promena u ponašanju vozila, da li je bilo udara i da li su nedavno menjani neki delovi.
2. Spoljašnji pregled: proveriti stanje pneumatika, visinu vozila, vidljiva oštećenja i eventualne tragove curenja.
3. Pregled delova oslanjanja: proveriti opruge, amortizere, ramena, čaure, zglobove, stabilizator i pričvršćenja.
4. Dodatna ispitivanja: kada je potrebno, proveriti zazore, karakteristike amortizera, geometriju trapa i druge parametre odgovarajućom opremom.
5. Otklanjanje kvara: oštećene ili istrošene delove popraviti ili zameniti prema servisnim uputstvima.
6. Završna provera: proveriti da li su delovi pravilno ugrađeni i pričvršćeni i da li su potrebna dodatna podešavanja.

Posle popravke može biti potrebna kontrola geometrije trapa ili druge provere, u zavisnosti od toga koji delovi su menjani i šta predviđa proizvođač vozila.

13. Bezbednost pri radu na sistemu za oslanjanje

Sistem za oslanjanje prenosi značajna opterećenja. Njegovi delovi mogu ostati pod velikom silom i kada vozilo miruje. Zbog toga se kontrola i popravka moraju sprovoditi uz odgovarajuću opremu i po propisanom postupku.

• Vozilo mora biti osigurano od pomeranja pre početka rada.
• Za podizanje i oslanjanje vozila treba koristiti odgovarajuću opremu i predviđene tačke oslonca.
• Nikada ne treba ulaziti ispod vozila koje je oslonjeno samo na dizalicu.
• Opruge mogu biti pod velikim prednaprezanjem i ne smeju se nekontrolisano rastavljati.
• Za rastavljanje opružnih sklopova koriste se odgovarajući alati i postupci proizvođača.
• Delove oslanjanja i upravljanja koji su napukli, deformisani ili imaju nedozvoljenu istrošenost ne treba smatrati bezbednim za dalju upotrebu bez stručne procene.
• Posle popravke potrebno je proveriti pravilnost montaže i sve parametre koje propisuje proizvođač.

Bezbednosno pravilo: ako postoji sumnja u ispravnost dela koji utiče na vođenje točka ili stabilnost vozila, vozilo ne treba koristiti dok se stanje ne proceni na odgovarajući način.

14. Prevencija i pravilna eksploatacija

Na vek trajanja delova oslanjanja utiču opterećenje vozila, brzina kretanja preko neravnina, stanje puteva, korozija i način vožnje. Odgovarajuća eksploatacija ne može da spreči svako habanje, ali može da smanji nepotrebna opterećenja.

Korisne preventivne mere su:

• poštovanje dozvoljenog opterećenja vozila;
• prilagođavanje brzine stanju puta i vidljivim preprekama;
• izbegavanje naglih i nepotrebno jakih udara u rupe i ivičnjake;
• održavanje propisanog pritiska u pneumaticima;
• praćenje neuobičajenih zvukova i promena u ponašanju vozila;
• obavljanje pregleda u rokovima koje predviđa proizvođač;
• pravovremeno otklanjanje uočenih neispravnosti.

Ne postoji jedan univerzalni interval zamene za sve amortizere, opruge, zglobove i čaure. Njihovo stanje procenjuje se prema uputstvima proizvođača, rezultatima kontrole i uslovima eksploatacije.

15. Najvažnije za pamćenje

• Održavanje sistema za oslanjanje doprinosi bezbednosti, stabilnosti, upravljivosti i udobnosti vozila.
• Opruge, amortizeri, ramena, zglobovi, gumene čaure i stabilizatori imaju različite funkcije i proveravaju se na odgovarajući način.
• Curenje ulja, puknuta opruga, oštećena čaura, zazor u zglobu ili deformisano rame mogu ukazivati na neispravnost.
• Neravnomerno trošenje pneumatika, lupanje ili vučenje vozila u stranu predstavljaju razloge za proveru, ali ne dokazuju sami po sebi tačan uzrok.
• Pre podešavanja geometrije treba proveriti stanje delova koji određuju položaj točkova.
• Intervali održavanja i postupci popravke zavise od konstrukcije i preporuka proizvođača vozila.
• Rad na opružnim sklopovima i ispod podignutog vozila zahteva odgovarajuću opremu i strogo poštovanje bezbednosnih postupaka.

16. Provera znanja

1. Koji je osnovni cilj održavanja sistema za oslanjanje?

   1. Da se potpuno spreči pomeranje točkova.
   2. Da se očuvaju bezbednost, stabilnost, upravljivost i funkcionalnost sistema.
   3. Da se poveća snaga motora.
   Prikaži odgovor

   Tačan odgovor: b. Održavanje omogućava da sistem za oslanjanje pouzdano obavlja svoje zadatke.

2. Koji znak može da ukaže na problem sa amortizerom?

   1. Vidljivi tragovi curenja ulja ili nedovoljno prigušenje oscilacija.
   2. Ujednačen rad motora pri praznom hodu.
   3. Ispravno funkcionisanje svetala.
   Prikaži odgovor

   Tačan odgovor: a. Ipak, stanje amortizera treba proceniti odgovarajućim pregledom i ispitivanjem.

3. Šta može da izazove lupanje preko neravnina?

   1. Isključivo neispravna opruga.
   2. Isključivo nepravilna geometrija trapa.
   3. Različiti problemi, uključujući istrošene zglobove, čaure, poluge ili nosače.
   Prikaži odgovor

   Tačan odgovor: c. Isti simptom može nastati zbog više različitih kvarova.

4. Da li neravnomerno trošenje pneumatika sigurno znači da je geometrija trapa nepravilna?

   1. Da, uvek.
   2. Ne, mogući su i drugi uzroci, uključujući pritisak, stanje pneumatika i delova oslanjanja.
   3. Da, ali samo na zadnjim točkovima.
   Prikaži odgovor

   Tačan odgovor: b. Potrebno je utvrditi stvarni uzrok odgovarajućim pregledom.

5. Šta treba uraditi pre podešavanja geometrije trapa ako postoji zazor u zglobovima?

   1. Odmah podesiti uglove bez dodatne provere.
   2. Otkloniti neispravnost prema servisnom postupku, a zatim proveriti geometriju.
   3. Povećati pritisak u pneumaticima iznad preporučene vrednosti.
   Prikaži odgovor

   Tačan odgovor: b. Neispravni delovi mogu da naruše geometriju i onemoguće pouzdano podešavanje.

6. Zašto je opasno rastavljati oprugu bez odgovarajućeg alata?

   1. Zato što opruga može biti pod velikim prednaprezanjem i naglo osloboditi energiju.
   2. Zato što opruga sadrži gorivo.
   3. Zato što se točak tada automatski okreće.
   Prikaži odgovor

   Tačan odgovor: a. Nekontrolisano oslobađanje energije opruge može izazvati teške povrede.

7. Da li je bezbedno raditi ispod vozila koje je oslonjeno samo na dizalicu?

   1. Da, ako rad traje kratko.
   2. Da, ako je motor ugašen.
   3. Ne, vozilo mora biti osigurano odgovarajućom opremom i postupkom.
   Prikaži odgovor

   Tačan odgovor: c. Sama dizalica nije dovoljna zaštita za rad ispod vozila.

17. Pitanja za usmeno ponavljanje

• Zašto je redovna kontrola sistema za oslanjanje važna za bezbednost vozila?
• Koji se delovi proveravaju pri osnovnom pregledu oslanjanja?
• Koji znaci mogu ukazivati na neispravnu oprugu ili amortizer?
• Zašto je važno kontrolisati stanje gumenih čaura i kuglastih zglobova?
• Koji su mogući uzroci lupanja pri prelasku preko neravnina?
• Zašto neravnomerno trošenje pneumatika zahteva dodatnu proveru?
• Zašto geometriju trapa ne treba podešavati pre otklanjanja mehaničkih neispravnosti?
• Koje mere bezbednosti treba poštovati pri radu na sistemu za oslanjanje?

18. Povezane lekcije

• Uvod u sistem za oslanjanje
• Delovi sistema za oslanjanje
• Vrste sistema za oslanjanje
• Opruge i elastični elementi sistema za oslanjanje
• Amortizeri i stabilizatori
• Vođenje točkova i geometrija trapa
• Kretanje točka pri prelasku prepreke